Da­nas su tač­no tri go­di­ne ot­ka­ko je odr­ža­na pr­va kon­sti­tu­tiv­na sjed­ni­ca 40. Vla­de Cr­ne Go­re. Vla­da, na či­jem če­lu je Mi­lo Đu­ka­no­vić, za 1.095 da­na ura­di­la je mno­go to­ga, a gra­đa­ni­ma su se u sje­ća­nje naj­bo­lje ure­zale za­mr­znu­te pen­zi­je, po­ve­ća­ni po­rez na do­da­tu vri­jed­nost, kri­zni po­rez na pla­te, tak­se na SIM kar­ti­ce, ka­blov­sku te­le­vi­zi­ju, bro­ji­la i go­ri­vo, ste­čaj u Kom­bi­na­tu alu­mi­ni­ju­ma i po­če­tak iz­grad­nje auto­pu­ta, ko­ji će ko­šta­ti pre­ko mi­li­jar­du eura.
Eko­nom­ski po­da­ci po­ka­zu­ju da je sta­nje u eko­no­mi­ji bi­lo znat­no bo­lje pri­je tri go­di­ne, ne­go što je sa­da. Dr­žav­ni dug je na kra­ju 2012. go­di­ne iz­no­sio 1,699 mi­li­jar­di eura, dok je pre­ma po­da­ci­ma sa kra­ja ju­na ove go­di­ne dug iz­no­sio 2,44 mi­li­jar­de eura, što je 741 mi­li­on eura vi­še. Naj­ve­ći raz­log za ovo­li­ko po­ve­ća­nje du­ga kri­je se u za­du­že­nju. U 2013, 2014. i ovoj go­di­ni, Vla­da se shod­no Za­ko­nu o bu­dže­tu za­du­ži­la 1,121 mi­li­jar­du eura, a u na­red­noj go­di­ni je pla­ni­ra­la da po­zaj­mi još 667 mi­li­o­na. Ti­me bi se u če­tvo­ro­go­di­šnjem man­da­tu za­du­ži­la ukup­no 1,788 mi­li­jar­di eura. Gle­da­no po gla­vi sta­nov­ni­ka, sva­kog gra­đa­ni­na do sa­da su za­du­ži­li 1.800 eura, a do kra­ja man­da­ta iz­nos za­du­že­nja će iz­no­si­ti pre­ko 2.800 eura.
Pro­sječ­na pla­ta u de­cem­bru 2012. go­di­ne iz­no­si­la je 497 eura, dok je u ok­to­bru ove go­di­ne bi­la 478 eura. Mi­ni­mal­na po­tro­šač­ka kor­pa u mje­se­cu ka­da je kon­sti­tu­i­sa­na Vla­da iz­no­si­la je 799,4 eura, dok je u ok­to­bru ove go­di­ne po­ve­ća­na na 807,7 eura.
Pr­vi po­tez no­vog mi­ni­stra fi­nan­si­ja Ra­do­ja Žu­gi­ća bio je za­mr­za­va­nje pen­zi­ja, zbog če­ga su pri­ma­nja naj­sta­ri­je po­pu­la­ci­je na ni­vou iz 2012. go­di­ne. Tim po­te­zom bu­džet je go­di­šnje imao 12 mi­li­o­na eura ma­nje ras­ho­da.
Od­mah na­kon to­ga usli­je­di­lo je po­ve­ća­nje kri­znog po­re­za na pla­te ve­će od 480 eura, sa de­vet na 15 od­sto. U ju­nu 2012. Skup­šti­na je po­dr­ža­la pred­log Vla­de da se PDV po­ve­ća sa 17 na 19 od­sto, što je do­ve­lo do po­ve­ća­nja ci­je­na svih na­mir­ni­ca. Mje­sec da­na ka­sni­je usli­je­di­le su tak­se na SIM kar­ti­ce, ka­blov­sku te­le­vi­zi­ju i elek­trič­na bro­ji­la, ko­je su iza­zva­le gnjev gra­đa­na. Isti sce­na­rio po­na­vljao se sva­kog pr­vog u mje­se­cu ka­da su ope­ra­te­ri ski­da­li je­dan euro tak­se. One su uve­de­ne 7. ju­la, a bi­le su na sna­zi do 2014. go­di­ne. Od to­ga je Vla­da pri­ho­do­va­la 15,5 mi­li­o­na eura.
Da su tak­se je­dan od glav­nih iz­vo­ra za pu­nje­nje bu­dže­ta po­ka­za­la je ne­u­stav­no do­ne­se­na tak­sa na go­ri­vo od se­dam cen­ti po li­tru. Vla­da je tak­su ne­za­ko­ni­to uve­la sre­di­nom apri­la, a Ustav­ni sud je pro­gla­sio ne­u­stav­nom tek u no­vem­bru. U tom pe­ri­o­du bu­džet je na­pu­njen sa 10,5 mi­li­o­na eura.
Sa­mo­stal­ni po­sla­nik Mla­den Bo­ja­nić na­veo je da se još sje­ća obe­ća­nja pre­mi­je­ra o 40.000 za­po­sle­nih.
– Od to­ga ne­ma ni­šta, jer je šest hi­lja­da no­vo­za­po­sle­nih, a isto to­li­ko je osta­lo bez po­sla. Ka­za­li su da će se ozbilj­ni­je po­za­ba­vi­ti so­ci­jal­nom po­li­ti­kom, a oči­gled­no je da je na­sta­vlje­no da se uzi­ma od svih. Tr­go­vin­ski de­fi­cit je ni­kad ve­ći, od­no­sno, po­kri­ve­nost uvo­za iz­vo­zom je ni­kad ma­nja. Jav­ni dug je dra­stič­no po­ve­ćan i pre­šao je gra­ni­cu iz Ma­strih­ta od 60 od­sto i br­zo ide­mo ka 70 od­sto BDP-a – na­veo je Bo­ja­nić.
Pod­sje­tio je da je Vla­da od­mah kre­nu­la sa pre­i­spi­ti­va­njem pri­va­ti­za­ci­ja, ali da je ras­ki­nu­la vr­lo ma­lo ugo­vo­ra. Ni­šta se ni­je ura­di­lo ni sa ra­ci­o­na­li­za­ci­jom re­gu­la­to­ra.
– Eko­nom­ski gle­da­no, vr­lo su mr­ša­vi re­zul­ta­ti Vla­de, go­to­vo ni­ka­kvi. BDP je no­mi­nal­no ra­stao, ali to ni­je re­zul­ti­ra­lo po­bolj­ša­njem stan­dar­da gra­đa­na, ko­ji je sa­da na ni­žem ni­vou. Od sta­bil­ne Vla­de do­šli smo do teh­nič­ke. Obe­ća­li su i po­bolj­ša­nje uslo­va u zdrav­stvu i obra­zo­va­nju, a či­ni mi se da im ni­kad te­že ni­je bi­lo – is­ta­kao je Bo­ja­nić.
Pre­ma mi­šlje­nju po­sla­ni­ka DPS-a Zo­ra­na Je­li­ća, Vla­da je, sve­u­kup­no gle­da­no, ra­di­la od­lič­no, jer su is­pu­nje­ni stra­te­ški ci­lje­vi po­vo­dom EU i NA­TO in­te­gra­ci­ja. U eko­no­mi­ji, ka­ko je ka­zao, za­bi­lje­žen je rast BDP-a i re­a­li­za­ci­ja ka­pi­tal­nih in­ve­sti­ci­o­nih pro­je­ka­ta po­put Por­to Mon­te­ne­ra, Por­to No­vog, Lu­šti­ce, auto­pu­ta i pod­mor­skog ka­bla.
– Kon­so­li­do­va­ne su jav­ne fi­nan­si­je, po­ve­ća­ni su de­po­zi­ti u ban­ka­ma na 2,6 mi­li­jar­di eura, za­bi­lje­žen je rast di­rekt­nih stra­nih in­ve­sti­ci­ja i ni­ska sto­pa in­fla­ci­je – is­ta­kao je Je­lić.
Do­dao je da ni­je za­do­vo­ljan spolj­no­tr­go­vin­skom raz­mje­nom, ula­ga­nji­ma na sje­ve­ru i ka­mat­nim sto­pa­ma.
– Mno­gi pro­iz­vo­di ko­ji ni­je­su neo­p­hod­ni uvo­ze se u neo­gra­ni­če­nim ko­li­či­na­ma. Mo­ra­ju se po­bolj­ša­ti ula­ga­nja na sje­ve­ru i mo­ra se otvo­ri­ti vi­še rad­nih mje­sta. Vi­si­ne ka­mat­nih sto­pa ni­je­su u in­ge­ren­ci­ji Vla­de, ali tre­ba da bu­du mno­go ni­že ka­ko bi bi­le u funk­ci­ji raz­vo­ja pri­vre­de – za­klju­čio je Je­lić.
D.M.


Uvoz šest pu­ta ve­ći od iz­vo­za

Od­nos iz­me­đu uvo­za i iz­vo­za, od­no­sno spolj­no­tr­go­vin­ska raz­mje­na, go­ra je nego ikad, jer je uvoz vi­še od šest pu­ta ve­ći od iz­vo­za. Spolj­no­tr­go­vin­ska raz­mje­na na kra­ju ok­to­bra ove go­di­ne iz­no­si­la je 1,778 mi­li­jar­di, dok je u istom mje­se­cu 2012. go­di­ne iz­no­si­la 1,846 mi­li­jar­di. Uvoz je ove go­di­ne u pr­vih de­set mje­se­ci vri­je­dan 1,533 mi­li­jar­de, dok je pri­je tri go­di­ne bio 1,544 mi­li­jar­di. Ta­da je iz­ve­ze­no 302,1 mi­li­on eura vri­jed­ne ro­be, a sa­da 245 mi­li­o­na.


Ni­kad se vi­še ne po­no­vi­la

Pred­sjed­nik Rad­nič­ke par­ti­je Jan­ko Vu­či­nić na­veo je da se po­sli­je tri go­di­ne mo­že po­sta­vi­ti sa­mo jed­no pi­ta­nje.
– Da li je mo­gu­će da je po­sli­je po­ra­znih re­zul­ta­ta Vla­de i šte­te ko­ju je na­ni­je­la svom na­ro­du i dr­ža­vi, uspje­la da op­sta­ne, a da na­rod ne iza­đe na uli­ce i ne smi­je­ni je? To je je­di­ni uspjeh te Vla­de, a ako bi se bi­rao pri­mjer Vla­de ka­ko ne tre­ba ra­di­ti, on­da bi to bio pri­mjer Vla­de Mi­la Đu­ka­no­vi­ća – re­kao je Vu­či­nić.
Tri go­di­ne man­da­ta Vla­de, pre­ma nje­go­voj ocje­ni, obi­lje­ži­lo je po­ve­ća­nje PDV-a, za­mr­za­va­nje pen­zi­ja, uvo­đe­nje tak­si na SIM kar­ti­ce i go­ri­vo, ko­je je pre­mi­jer pro­gla­sio za luk­suz.
– Dru­go je za­du­ži­va­nje i put ka du­žnič­kom rop­stvu. Tre­će je uvo­đe­nje ste­ča­ja u dva pred­u­ze­ća ko­ja su či­ni­la oko­sni­cu pri­vre­de – KAP-a i Rud­ni­ka bok­si­ta, za­tim na­sta­vak pljač­ka­ških pri­va­ti­za­ci­ja i pro­da­ja imo­vi­ne u bes­cje­nje. Tu su naj­bo­lji pri­mje­ri Kon­tej­ne­r­ski ter­mi­na­li ko­ji su pro­da­ti za osam mi­li­o­na, kao i In­sti­tut „Si­mo Mi­lo­še­vić” za de­set mi­li­o­na – na­veo je Vu­či­nić.
Slo­gan ko­jim bi naj­bo­lje opi­sao iz­vr­šnu vlast je „bi­la jed­nom jed­na Vla­da i ni­kad se vi­še ne po­no­vi­la”.